Ugovori privrednog prava

     I  POJAM I PREDMET PRIVREDNOG PRAVA

U teoriji prava termin privredno pravo koristi se za označene posebne grupe pravnih normi, pomoću kojih je regulisan pravni položaj privrednih društava, njihova likvidacija i povezivanje pravnih formi. One se pojavljuju kao subjekti, odnosno učesnici u privrednom prometu, kao i pravne norme namenjene regulisanju međusobnih odnosa, odnosa među društvima, do kojih dolazi u njihovom poslovanju.

Privredno pravo obuhvata pravne norme koje su po svojoj prirodi različite i mogu se podeliti u tri grupe :

  1. Norme koje regulišu pravni status privrednih društava, (preduzetnika, trgovačkih društava i drugih privrednih subjekata). One se odnose na unutrašnju organizaciju , organe upravljanja, sticanje i raspodela dohodaka, koje se imenom nazivastatus no poslovno pravo ;
  2. Norme koje regulišu međusobne pravne odnose, između društava u oblasti privrede i organa društvene zajednice, odnosno države, odnosno norme kojima su dati osnovni pravni okviri delatnosti ovIh društava, koje se naziva reglementarno pravo;
  3. Norme koje regulišu međusobne pravne odnose, između društava u oblasti privrede, odnosno odnosi u koje ove organizacije stupaju na tržištu prilikom obavljanja svoje privredne delatnosti, kao što su promet robe, novca, hartija od vrednosti. Njega nazivaju pravo privrednog prometa iliugovorno poslovno pravo .

     II  PREDMET PRIVREDNOG PRAVA

Čine :

  1. Privredni subjekti (trgovci), to su lica koja obavljaju trgovinske poslove. Oni su individualni trgovci i trgovačka društva koja se bave trgovinskim poslovima kao i trgovačka preduzeža. U našem pravu to su: preduzetnik kao fizičko lice i privredno društvo kao pravno lice. U privredne subjekte ne spadaju lica koja se bave poljoprivredom, zanatstvom, slobodnim profesijama i javnim poslovima. Statusno privredno pravo se bavi: ko moze biti trgovac, njihovim obeležjima “strukturom, zastupanjem, registracijom”
  2. Poslovi trgovinskog prava to su poslovi robnog prometa , odnosno, to su pravni poslovi trgovinske prirode koji se obavljaju na tršistu izmedju trgovaca i trgovaca i njihovih klijenata. Ovi poslovi su po prirodi obligacione prirode.
  3. Odnos države i privrednih subjekata – država u svojstvu javne vlasti ima pravo da vrši nadzor nad radom ovih lica i pravo da propisima interveniše u privredi. Ova oblast prava naziva se privredno pravo.
  4. Banke i bankarski poslovi – ovaj deo prava naziva se bankarsko pravo i danas predstavlja različitu granu od trgovinskog prava.
  5. Objekti industrijske svojine – pravila o objektima industrijske svojine čine posebnu granu prava koja zajedno sa autorskim pravom čini pravo intelektualne svojine. Doskora se i ova oblast smatrala delom trgovinskog prava i ono je uredjivalo odnose i institute vezane za objekte industrijske svojine (npr. patent, tehničko unapredjenje, uzorak,model). Takodje se kao predmet trgovinskog prava našao i zaštitni znak firme,fabrička tajna ime i logo firme. Predmet privrednog pravaje izučavanje navedenih pravnih normi, kojima su regulisani pravni odnosi u našoj privredi. To znači da privredno pravo , sa jedne strane obuhvata norme koje se odnose na same subjekte privrednog prometa i privrede uopšte, a da sa druge strane obuhvata norme kojima je regulisana aktivnost i privredno poslovanje tih subjekata.